Maj 2006, pricha sa prolecjnog raspusta...


(...)...u Veneciji samo promenih voz i na moj veliki ochaj shvatih da je pola Italije krenulo u Rim!!!
drugi ochaj beshe shto je voz pravi onaj bar-beograd, shto zna ovde da se desi nekad, iako je jedan od skupljih (chastila sam se)...u novinama prochitah da je tog vikenda 15miliona italijana krenulo na put kolima...ostali su izgleda krenuli vozom....dakle scena je 'vakva: posle probijanja od pola sata nadjoh svoje mesto i sedoh u govnjivo, smrdljivo i raspadnuto sedishte u istom takvom kupeu!!!

utrchashe u kupe josh mnogi ali taman kad neko spusti dupe udje neko drugi sa rezervacijom bash za to mesto!!!shef voza ili kako to ovde vozu capo di treno, je trchao posvuda da reshi tu zapetljanciju sa mestima..
anyway ima 6 sati do Rima, ja sam u kupeu sa ludacima...u hodniku su gubavci i ne mozze igla da padne a razglas je nemogucje pojachan i stalno obaveshatava da voz pobogu ima vagon-restoran sa toplim i hladnim sendvichima!!!!
stoka zabarska-samo da jedu!da muka bude vecj voz je imao i onog majmuna sa kolicima koji ide kroz isti, zvoni zvonom i dere se o gore spomenutim sendvichima!e sad ja ne znam kako je on uspeo da se probija zaista...a probijao se...oko Firenze su se vecj pojavili i lokalni prodavci semenki i picja pa je opshti show bio josh vecji!

onda je razglas obavestio da je u vozu prosjak!!!a onda se pojavijo i prosjak, smrdeo na rakijetinu neku, kulturno upitao za pare, pracjen kondukterom kao babysiterkom!kondukteru je vecj bilo dojadilo da ide za njim pa mu reche opet da izadje na prvoj sledecjoj na shta se prosjak iznervira i poche da viche svom snagom:SRANJE!!! GOVNARI!!! GLADAN SAM!!!itd i sl...a zatim i PUUU, PUUU...(prosjak pljuje konduktera)zavrshilo se begom zgadjenog konduktera i ogromnom svotom novca skupljenom u roku od 2 sec od strane pljucnutih putnika, koja je smirila prosjaka..ode dalje...

tako...kasnili smo koliko ocjesh...kad smo konachno stigli dochekao me je haos u metrou, zilion ljudi i kisha napolju...otishla sam do Cece (moje drugarica iz srednje shkole koju nisamvidela 3-4 godine) koja je bila na poslu...otvorio mi je majmunoliki cimer italijan i dao kljuch i sve to redom...onda sam izashla sa Olgom i sluchajno smo se naduvali ispred nekog kao bara prekoputa deponije (ona chesto tu sedi i kazze nije nikad primetila djubretarske kamijone shto ulaze i izlaze?) i doshla sam kucji mrtva, ali nisam mogla da ubodem bravu pa sam morala da budim nesretnu Cecu, koja uchi, radi 2 posla i pije chajeve za zivce...


sutradan bleja i raspad, uveche odlazimo u pizdince na Nikolu Kontea i posle 3 sata on konachno pochinje i zabari pochnu da padaju u trans!!ipak to ne beshe obichan trans!!!takav splet, spektar ili sl latinoamerichkih i srodnih plesova ja nigde nisam videla!!!!znachi oni su djuskali kao u nekom egzotichnom takmichenju, bacakali se, skakali "upijache" i slichno...nas 2 malo shokirane ponasanjem i djuskom par slatkih "frajera" vrlo rano napustismo zurku!!!(savrsheni dechko ali)...

e sutra ujutru je valjalo ustati!!! i to dosta rano bomme! zzato shto se tog dana ishlo u Napulj! tj, ja sam ishla u Napulj!
...naravno voz kasnijo i sve to kako treba i onda ulazish u Napulj...sa jedne strane: Bar! original! soc-realizam u arhishmekturi i sl! katastrofa! sa druge chudo josh nevidjeno u Italiji: neboderi? moderni, lepi, veliki, oni shto sijaju....i neki chudaaan trip...i ok ... kad izadjesh sa stanice RASPAD!!! neopisiv raspad...na sve strane crnci i cigani koji valjaju sve i svashta..djubre, kese, govna i muve...ulice smrde...fasade smrde na pishacjku...ma nenormalno skroz...shok....(poledaj slike)i svi su cigani! nema niko beo!


sad ja pomalo shokirana zzelim da saznam gde je taj Napulj o kome svi prichaju, kad cje pizza i jedna fina napoletanska arija od zacheshljanog gospodina? dakle i dalje svuda cigani a ja ne smem da izvadim kartu da vidim gde sam...(kao da me nisu prepoznali da sam turista ne?) elem, sednem u neki kafe i dobijem do sada najbolji capuccino i corneto u italiji! e to je vecj ok...
elem idem dalje gradom i to nekom ogromnom shirokom ulicom koja je posrana i raskopana celom duzzinom...sa strane svuda ulichice, vesha na svakom prozoru...sih da zavirim...
i onda sidjoh do mora i do Castel Nuovo tvrdjave i do nekakvog trga gde bi trebalo da je piazza plebiscitio ali nje nema poshto su LAVORI IN CORSO (radovi u toku) kao i u celoj Italiji i nasvakoj znamenistosti koju bi hteo chovek da vidi!!!
tu problejah malo kad ugledah neke turiste da se muvaju unaokolo...vidim ja da nisam sama pa se okurazzim i krenem u dalje istrazzivanje!ubrzo ugledah crveni doubledecker kazze: razgledanje napulja!porazmislim na sledecji nachin: ne moram da hodam, suncham se na busu i gledam Napulj sa bezbedne udaljenosti!ukapirah da je to prava stvar za mene...krene razgledanje...i stvarno mi se svidi..svega...i ljudi mashu kao turistima...i bus se zavlachi po nekim rupetinama...pa se penje na brdo...pa se zavlachi...ludilo...

onda posle sat vremena kraj...poshto se sa istom kartom mozze na josh jedno (razlichito) razgledanje _ pozzurih i na to!!!!
i tako razgledah sedecji na dupetu jedno 2,5 sata! kad konachno izidjoh iz silnih buseva...skapirah da nisam nishta niti strashno niti dramatichno videla i uputih se u centar...ustvari krenula sam negde da jedem i da perem ruke ali to niije bilo mogucje jer je konobar imao 100god i shta god da mu kazem on bi rekao:aha kapucjino! kao i zato shto nigde nema sapuna u wc...(ako ima wc-a)...tako sam lunjala po ulichicama u nameri da idem do neke crkve koja ima katakombe u podrumu do kojih se mozze sicji nekakvim polutajnim prolazima koji izmedju ostalog prolaze ljudima kroz kucje...o tome sam chitala ranije ali niko nije znao da mi kazze gde je to tachno...i tako bazajucji naidjem na nekakve vodiche koji vode u "Podzemni Napulj" dam im 10 eur i ljudi me odvedu u nevidjeni trip!!!
dakle ceo Napulj stoji na rupetini jednoj!!!!

na nekakvim katakombama i akvaduktima i svachemu...oni kakvi su shtrokavi i raspojasani lepo i mirno su gradili kucje na tome i koristili te akvadukte sve do epidemije kolere...onda su im zabranili da ih koriste i narednih 100godina su im isti koristili kao deponije...poshto svako ima bunar u kucji - djubre je bacao u bunar!!! kad je doshla 1942 i bombardovanje grad se doseti da sakrije ljude u te akvadukte! medjutim tamo je bilo toliko djubreta da nisu znali shta cje pa su uradili sledecje:
sabili i utabali djubre i pre njega udarili kao neki patos? dan danas to stoji tako, poluutabano neravno i ugnjecheno...a ispod toga 5-6m djubreta kazzu...inache u te podzemne prostorije koje nisu male uopshte se ulazi iz nechije kucje...poshto su posle 1942-45 ponovo to sve djubrili i koristili npr.pozorishte ko garazzu, niko nije mogao to da pochisti i skapira o chemu se radi..tek pre par godina su taj neki mali deo pochistili i sredili za turiste...i ima tu josh legenda i svega ali da ne davim...josh sam se shetkatala po gradu i sl...niko me nije dirao..chak ni kad sam ushla u uzas uzas uzas raspad arapsku prodavnicu da kupim sapun...chak sam i slikala raspade, dodushe diskretno...
zakljuchak: Napulj je nevidjeno ludilo kad se opustish i naviknesh na djubre i sl. sranja
vratih se iste vecheri u Rim, doshao je Branislav i to...Uskrs i zurka kod drugara...dok sam ja stigla oni su vecj bili odvaljeni i jeli su rukama salatu iz chinije i prase iz tepsije!
i tako tu je bilo nekog internacionalnog sveta koji smo mi srbi opanjkavali i olajavali na srpskom onako sa sve masnim rukama od svinje!
ako se dobro secjam te vecheri opet probudih Cecu i opet smo mlatile do ujutru...sutra smo ishle da se vidimo sa Blazom takodje drugarkom iz sr. shkole koju sam ja poslednji put videla na Kipru '99 gde smo kratko zivele zajedno!
Ceca uveche ode na posao a ja standardno na zurku...kod nekog lika debila koji zzivi na Parioliju (dedinje) i koji je diplomirao...poshto nas je bilo 7 raspada u gomili vukli smo se pa smo naravno propustili sve prevoze...kad dodje neki nocjni bus prazan...mi pitamo choveka je l ide do te i te piazze kad on kazze: ajte odbacicju vas!!! i odbaci nas chovek bez problema...lud narod...na zurci smo se smarali, lik je smarach i debil...izlozio je diplomu i maketu diplomskog rada u salonu..mosh misliti! anyway sutra je trebalo krenuti za Forli.
... jedna stigla na voz u 16h i ponovo drama i guzva i ludnica u vozu...smorio me neki izraelac doktor kojime zamolio da mu dam mobilni jer mu je crkla baterija itd...poshto su troshkovi mog boravka u italiji prevrshili granice razuma, dobrog ukusa i sl, odluchih da idem za Ankonu a ne za Bolonju...shto je sat vremena duzze ali duplo jeftinije! i nazvah svog drugara Luciana da popijemo kafu te vecheri dok chekam voz za Forli u Ankoni...on dodje sva srecja jer mi voz pobeze ispred nosa poshto je ovaj iz Rima kasnio 45 min...i to je bio poslednji! i on i ja smo to jako mirno prihvatili...otishli kod njega kucji smotali dzoint najsvezzije trave koju mozzete da zamislite i ubili se kao u srednjoj shkoli! bukvalno...to nazalost i nije bilo tako veselo poshto mi je Luciano prichao o svojoj dugogodisnjoj depresiji..upadosmo u tugu i ja i on...opshta katastrofa...ujutru je kao pravi dzentlmen ustao u pola 7 da bi me vozio na stanicu ;-) dok sam chekala voz dosetim se Bozzane koja brodom stizze u Ankonu i nazvah je kad eto i nje samnom u vozu...poshto se isti pokvario vecj posle 30km, sachekasmo drugi (Bozzana je imala 2 torbe koje nas 2 zajedno nismo mogle da podignemo one by one)... posle 3 sata stigosmo u Fjorli, depresiju, sivilo i hotelprincipe...na obavezna i bitna (!?) predavanja stigosmo sa 2 sata kasnjenja...poshto se i autobus pokvario a kljuch od kola ne mogah danadjem...potpisah se u tefter i odoh da umrem...